Sindrom karpalnog tunela - CTS - image 1645179516045-1-scaled on https://medentismanus.rs

Sindrom karpalnog tunela - CTS

 

Sindrom karpalnog tunela – CTS je stanje koje se javlja usled pritiska na n.medianus u visini ručja. To je najčešća periferna kompresivna neuropatija.

Klinička slika

CTS se manifestuje bolom i trnjenjem u inervacionom području n.medanusa, tj u palcu, kažiprstu, srednjem prstu i polovini četvrtog prsta sa dlanske strane. Najčešća početna manifestacija je trnjenje prstiju. Ukoliko se pritisak na nerv održava dolazi do pojave bola u istoj regiji. Karakteristična je pojava trnjenja i bolova u toku noći, koji bude pacijenta iz sna, a osećaj olakšanja se najčešće postiže trešenjem šake.

Faktori koji utiču na pojavu CTS su različiti i najčešće udruženi. CTS se češće javlja u osoba ženskog pola i kod osoba starije životne dobi. Sledeći faktori mogu uticati na mogućnost pojave sindroma karpalnog tunela:

  • Sistemske bolesti: šećerna bolest, Reumatoidni Artritis, bolesti štitne žlezde,
  • Trudnoća,
  • Nasledni faktori,
  • Poslovi i aktivnosti koji podrazumevaju fizički i manuelni rad.

Ukoliko se nastavi kompresija nerva dolazi do oštećenja motornih vlakana nerva i posledične hipotrofije mišića inervisanih n.medianusom i njihove slabosti. U ovoj fazi bolesti dolazi do ispadanja predmeta iz zahvaćene šake, što zbog poremećaja senzibiliteta tako i zbog poslediče slabosti mišića. Ovo su znaci poodmakle faze bolesti i mogu pretstavljati trajno – ireverzibilno oštećenje nerva. Stoga je potrebno pristupiti lečenju u ranoj fazi bolesti.

Dijagnoza

Sastoji se od uzimanja anamneze i nekoliko kliničkih testova. Dodatna dijagnostička procedura je EMNG – elektromioneurografija, ova procedura se koristi za objektivno praćenje stanja nerva kao i njegovog oporavka nakon lečenja.

Neoperativni tretman

Neoperativno lečenje je rezervisano samo za blage i početne forme CTS-a. Sastoji se od imobilizacije ručnog zgloba zahvaćene ruke i peroralne primene nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL). U početnoj fazi bolesti u obzir dolazi i lokalna primena kortikosteroidnih preparata u vidu injekcija.

Operativno lečenje

Uznapredovale i teže forme CTS-a zahtevaju hirurški tretman. Suština hirurškog lečenja je dekompresija n.medianus-a presecanjem transverzalnog karpalnog ligamenta.

Operativni zahvat se najčešće izvodi u uslovima lokalne anestezije. Operativni rez se nalazi sa volarne strane ručnog zgloba. Operativna rana zarasta 10-14 dana, nakon čega se uklanjaju konci. Posleoperativni ožiljak sazreva 6 meseci do 2 godine i nakon toga je definitivan.

 

U neposrednom posleoperativnom toku očekuje se nestanak bola. U zavisnosti od prethodnog oštećenja n.medianusa usled pritiska, trnjenje prstiju može lagano da se povlači, što može trajati i više meseci. U slučajevima ireverzibilnog oštećenja n.medianusa trnjenje ostaje trajno. Sličan princip oporavka važi i za mišiće inervisane n.medianusom.

 

Na šta treba paziti nakon operacije i kontaktirati lekara ranije nego što je planirano:

  • Nesrazmerni otok i bol u ruci
  • Znaci infekcije u blizini operisanog područja, tj. šaka / zglob su veoma vrući, istaknuto crvenilo, bol, otok, sakupljanje gnoja
  • Ponovno otvaranje rane na mestu
  • Povećana temperatura kože u predelu ožiljka

Potencijalni rizici i neželjeni efekti operacije

Pored komplikacija koje su zajedničke za sve hirurške zahvate, moguće su i sledeće specifične komplikacije:

 

  • Sudeck-ov algodistrofični sindrom
  • Pillar-ni bol – bol u visini distalnog dela operativnog ožiljka
  • Slabost hvata operisane šake

Zakažite pregled ODMAH!

Spremni smo da damo sve odgovore na vaša pitanja o hirurškim zahvatima koje obavljamo. 

Pozovite +381 61 180 49 47

Oblasti Rada Hirurgije Šake

Šaka

Ručni Zglob

Ostalo